Sa sestrom je brala cveće, a onda joj se izgubio svaki trag: 60 godina kasnije priča je dobila sumnjiv obrt
Dodajte Kurir u vaš Google izborSlučaj četvorogodišnje devojčice koja je nestala uoči Drugog svetskog rata u SAD ostao je upamćen kao jedna od najzagonetnijih misterija prošlog veka. Njen nestanak pokrenuo je opsežnu potragu i decenijama proganjao javnost, dok je konačni obrt priče doneo saznanja koja mnogi i danas prihvataju sa velikom dozom rezerve.
Nestanak na proplanku i opsežna potraga
Sunčanog 8. maja 1938. godine, na Dan majki, porodica Vest vraćala se sa crkvene službe u Pensilvaniji. Četvorogodišnja Mardžori i njena starija sestra Dorotea dobile su dozvolu da se igraju na proplanku u blizini reke i šume. Mada ih je otac upozorio na opasnost od zmija, devojčice su otišle da beru cveće.
Kada se Dorotea na kratko udaljila i ubrzo vratila, mlađoj sestri gubio se svaki trag. Prvobitno uveren da je reč o dečjoj igri žmurke, strah je ubrzo prerastao u paniku kada je shvatio da devojčice nema iza grmlja i drveća.
Roditelji su odmah alarmirali policiju i lokalnu zajednicu. U potragu se uključilo oko 500 policajaca sa psima, više hiljada meštana, kao i radnici sa obližnjih naftnih polja koji su dobili slobodan dan. Teren je detaljno pretraživan, pa su u akciju uključene i vazduhoplovne snage koje su nadletale šumu, ali nikakav trag, odeća niti otisak nisu pronađeni.
Policijska istraga kretala se u više pravaca. Pretpostavljalo se da je dete moglo upasti u neku od brojnih naftnih bušotina ili napuštenih rudarskih okna. Razmatrana je i opcija otmice, budući da je u periodu Velike depresije ilegalna prodaja dece imućnim porodicama bila zastupljena. Ipak, bez konkretnih dokaza i tragova, slučaj je s vremenom pao u drugi plan, a izbijanjem Drugog svetskog rata potraga je obustavljana i spisi su završili u arhivu.
Obnova istrage i nenadani obrt
Nakon šest decenija, novinar Harold Tomas Bek je 1995. godine pregledao stare policijske dosijee i naišao na zaboravljeni slučaj Mardžori Vest. Priča ga je navela da pokrene sopstvenu istragu, objavi novinske tekstove i ponudi novčanu nagradu za informacije. Ubrzo mu se javila sestra Dorotea, koja je poslala fotografije, nakon čega je uz pomoć moderne tehnologije izrađen pretpostavljeni lik odrasle Mardžori.
Nekoliko godina kasnije, Beka je kontaktirala žena sa Floride tvrdeći da objavljena skica izuzetno podseća na njenu koleginicu, 66-godišnju Silviju Voldrop London. Iako je u početku odbijala razgovor, Silvija je posle višegodišnjeg ubeđivanja pristala da ispriča svoju priču pod uslovom da se detalji objave tek nakon njene smrti.
Prema njenim rečima, majka joj je pred kraj života otkrila da nije njeno biološko dete. Ispričala je da je njen suprug 1938. godine, vozeći se pored šume u Pensilvaniji, automobilom udario devojčicu koja je izletela na put. Verujući da je dete teško povređeno ili mrtvo, stavio ga je u vozilo sa namerom da ode u bolnicu. Kada se devojčica na putu osvestila, par, koji je pola godine ranije izgubio sopstvenu ćerku, odlučio je da je zadrži i odgoji kao svoju.
Zagonetka bez zvaničnog razrešenja
Priča je objavljena 2010. godine u knjizi "Potraga za Mardžori Vest". Međutim, direktan susret i zvanična potvrda srodstva između Silvije i Dorotee nikada nisu ostvareni, jer je Dorotea preminula 2007. godine, a Silvija godinu dana kasnije.
Uprkos dostupnosti genetskih ispitivanja krajem devedesetih godina, DNK analiza nikada nije sprovedena. Zbog nedostatka materijalnih dokaza i živih svedoka, slučaj Mardžori Vest zvanično se i dalje vodi kao nerešen.
Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene